+ -

Pretraži ovaj blog

Popis Lektira

0-9 A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V Z

Lirske narodne pesme

Narodne lirske pesme iliLirske narodne pesme








KAD SVATOVI DOĐU


L`jepo ti je niz polje gladati
žutu dunju među listovima
kano Maru među djeverima;
Mari djever riječ govoraše:
„O snašice, pitoma ružice!
Al si rasla na bor gledajući,
al mojega brata čekajući?“
Mara njemu riječ govoraše:
„O djevere, zlaćani prstene!
Nisam rasla bora gledajući,
ni tvojega brata čekajući,
no sam ćerca jedina u majke,
pak me majka l`jepo njegovala
šerbet jela, šerbet-vodu pila,
šećerli se vodom umivala,
tvome bratu ugojila lice.“

šerbet – medovina
šećerli – zaslađena



DEVOJKA I NEVEN

Oj, nevene, moj nevene,
blago onom ko te bere!
I ja bih te mlada brala,
ali sada nemam kada:
ja se mlada na put spremam,
tuđe dvore dvorovati,
tuđa baba babom zvati,
a svoga ću spominjati;
tuđu majku majkom zvati,
a svoju ću spominjati;
tuđeg brata bratom zvati,
a svoga ću spominjati;
tuđu seku sekom zvati,
a svoju ću spominjati.


SESTRA VEZE

Jarko sunce, povrati mi ovce
dok navezem zlato uz rukave,
sjutra će mi bratac u vojnike;
pitaće ga svi redom jarani:
„Oj, boga ti, Kosoriću Pavle,
ala si se skoro oženio,
ali imaš seku za udaju
te ti veze zlato uz rukave?“
„Oj, boga mi, svi redom junaci,
ja se nisam skoro oženio,
već ja imam seku za udaju,
te mi veze zlato uz rukave.“



ŠTO SE SJAŠE

Što se sjaše preko Risna grada?
Al je sunce, al je jasan mjesec?
Al je saja među terzijama?
Al je zlato među zlatarima?
Al je đerđev među veziljama?
Al jabuka od suvoga zlata?
Il su ono dva kamena draga?
Nit je sunce, nit je jasan mjesec,
nit je saja među terzijama,
nit je zlato među zlatarima,
nit je đerđev među veziljama,
nit su ono dva kamena draga,
neg je snaha među đeverima.
Koliko je divna i lijepa,
čelo joj je visoka planina,
u licu je bjela i rumena,
izdaleka dvoru svjetlost dava.

Risan – grad u Boko Kotorskoj
saja – crvena vunena tkanina
terzija - krojač



LEPA JULIJANA

Odvila se grana jorgovana,
pod njom sedi lepa Julijana,
pred njome je đerđef od merdžana,
na đerđefu sarajevsko platno;
u ruci joj igla od biljura
i u igli vedeničko zlato:
puni zlato po bijelu platnu.
Pitale je njene drugarice:
„Oj, boga ti, lepa Julijana,
otkud tebi đerđef od merdžana?
Otkud tebi sarajevsko platno?
Otkud tebi igla od biljura?
I otkud ti vedeničko zlato?“
Al govori lepa Julijana:
„Imam ujca na moru trgovca,
doneo mi đerđef od merdžana;
imam majku, kupila mi platno;
imam seju, iglu mi je dala;
imam brata, kupio mi zlato.“

od merdžana – od koralja
od biljura – od kristala
vedeničko zlato – venecijansko zlato



BLAGO BRATU I SEJI


U Budimu gradu čudno čudo kažu,
na zlo po junake, gore po devojke:
junacima kažu tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti;
devojkama kažu Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

Blago onom bratu koji ima seju!
Seja će za brata tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti.

Blago onoj seji koja ima brata!
Bratac će za seju Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.



SNAHA

Naša snaha čestito ti dođe!
U dvore je sreću donijela;
za kosom joj ogrijalo sunce,
u rukama sivoga sokola,
a u srcu mira i pogodbe,
u ustima meda i pogače!
Kad je snaha u dvor ulazila,
po dvoru je sreću dijelila:
svekrovima – hitro poslušanje,
svekrvama – neodgovaranje,
djeverima – brzo susretanje,
zaovama – divno dočekanje,
jetrvama – mile odgovore!



MOJA PESMA

Pesma je moja šum anđelskih krila,
što tiho dopire iz plavih visina;
stihove njene, ko duboku misao,
sa svodova hrama negde sam prepiso.
Pesma je moja devojka nadanja
što je uranila poljanom stvaranja,
da leči duše očaja i plača
što nisko padoše od grehovnog mača.
Vaj, moja muza - jauk paćenika,
i cvrkut tužan beskrilnoga jata;
što će izdanuti na drumovima našim
pod kopitama besomučnog ata!

ZA SINOM BOŽJIM!

Svojim drugovima bogoslovima Druge godine
U beskrajnom prostoru zvezdana kola
promislom Božjim večito se kreću;
njemu je poznato svako brdo, dola,
i najmanji prašak u šarenom cveću.
Tajne za Njega ne kriju: dubine bezdane,
najveća tama i najmirniji kuti;
njemu su poznate visine zvezdane,
svakoga razvrata i svih stasti puti.
On je svemogući. Sve čuje i zna;
on unapred za sve odredi smisao;
njegovo oko vidi dela sva -
on pozna našu najmanju misao.
Vasionu oblači u dan i u noć
i na njoj sluša i zna svaki dah.
Svuda je Njegova nenadmašna moć:
zato nek nas prati uvek Njegov strah!
Budimo čisti, nevini ko krin,
krst stradanja našeg uzmimo na rame;
i pođimo stazama iz greha i tame
kud nam pokaza Hristos, Božji Sin!



PAVA I RADE

Lepa Pava u kovilju spava.
Njoj se Rade kroz kovilje krade:
„Lepa Pavo, hoćeš poći za me?“
- Lepi Rade, šta ćeš dati za me?
„Lepa Pavo, daću blago za te.“
- Lepi Rade, neće braća blaga.
„Lepa Pavo, daću čohu za te“
- Lepi Rade, neće braća čohe.
„Lepa Pavo, daću konja za te“
- Lepi Rade, neće braća konja.
„Lepa Pavo, daću sebe za te.“
- Lepi Rade, daće mene za te.


JOVA I RUŽA

Jova Ružu kroz sviralu zove:
„Ajde, Ružo, da čuvamo ovce,
ja ću ovce, a ti ćeš jagance“. –
„Ne smem, Jovo, karaće me majka“.
„Ako kara, izbiti te neće;
ak` izbije, oterat te neće;
ak` otera, beži meni, draga!
Moji su ti dvori otvoreni,
moja će te dočekati majka!“


NEMA PREPREKE

Od mog dvora do dragina
nigde plota ni potoka,
već sve smilje i kovilje.
Dušmani se prikradoše,
sve plotove prepletoše,
potok-vodu navratiše,
drago moje zagradiše.
Nema plota ni potoka
koji neću preskočiti
za premilo, za predrago!


USPAVANKE

1.
Iš, paune zlatopere!
ne šetukaj, ne zagučaj,
ne šoboći, ne klopoći,
spusti tvoja zlatna perja
i raširi đuzel repa,
ulez` lako u odaju,
kril`ma Jovi lada čini
da on spava u `ladini

2.
Majka Jovu u ruži rodila,
ružica ga na list dočekala,
bela vila u svilu povila,
a pčelica medom zadojila,
lastavica krilom pokrivala, -
nek je rumen ko ruža rumena.
nek je bijel ko bijela vila,
nek je radin ko pčela malena,
nek je hitar kao lastavica!

3.
Spavaj, čedo, rodila te majka
u gorici gdje se legu vuci,
pčelica te medom zadojila,
bjela vila zlatu baba bila,
u svilene pelene povila,
muškijem te opasala pasom,
dala tebi kapu vučetinu,
vučju kapu i od orla krilo,
i na kapi svakojaka bilja,
kad mi budeš momak za ženidbu
da te niko ureći ne može!

4.
Sanak ide uz ulicu,
vodi Jovu za ručicu;
sanak Jovi govoraše:
„Hodi, Jovo, u bešiku
da se sanka naspavamo,
i ujutru podranimo,
i vodice donesemo,
našu majku odmenimo“



đuzel – lep,kitnjast
baba – dadilja



MOMAK I DEVOJKE

Tri devojke cveće posejaše,
brdom smilje, a dolom bosilje.
Navadi se momče neženjeno,
te počupa devojkama cveće.

Al devojke mrežu ispletoše,
uhvatiše momče neženjeno.
Jedna veli: „Da ga sažežemo!“
Druga veli: „Da ga proteramo!“
Treća veli: „Da ga obesimo!“

Al govori momče neženjeno:
„Nit sam zlato da me sažežete,
nit sam rđa da me proterate,
već sam junak da me obesite,
o zlo drvo, devojačko grlo!“



PAUN PASE

Paun pase, trava raste,
gora zeleni,
i gora se s listom sasta,
a ja nemam s kim;
imam dragog na daleko,
u tuđoj zemlji,
pa mu jadna poručujem:
„Dođi, dragane!
U bašti mi zumbul cvati,
ja ga ne berem,
na zumbulu bulbul peva,
ja ga ne čujem!“

„Ne mogu ti, draga, doći
još za godinu.
Pusti puti zatvoreni
od Rumelije;
Skender-beg ih zatvorio,
hoće da robi!
Tuga mori, paša robi,
tuga golema!“


bulbul – slavuj
Rumelija – u tursko vreme južna Bugarska



ZA DRAGOG

Nekom leto, a meni je zima;
nije meni to od zime zima,
već što mi je zulum od vezira:
moje drago u progonstvo sprema.
Ja sam bosa iz Čajniča došla;
mogu bosa i u Stambol poći –
da izbavim iz progonstva dragog.



RADI USPOMENE

Žarko sunce, na visoko ti si!
A moj dragi, na daleko ti si!
Žarko sunce, popusti se niže!
A moj dragi, primakni se bliže,
da ti prečnem oke na jagluke
a brčiće na jagluk drščiće,
ime tvoje na rukave moje,
a ti moje na oružje svoje!
Kad pogledam niz rukave svoje,
nek mi pane na um ime tvoje;
kad pogledaš na oružje svoje,
nek ti pane na um ime moje!




BOŽIĆNE

TRI PTIČICE

Tri ptičice goru preletele,
svaka nosi u kljunu znamenje:
prva nosi vinovu lozicu,
druga nosi klasak od šenice,
treća nosi zdravlja i veselja.
Koja nosi vinovu lozicu,
ta je pala na Frušku goricu;
koja nosi klasak od šenice,
ta je pala na bogatu Mačvu;
koja nosi zdravlja i veselja,
ta je pala na našu trpezu –
da smo vazda zdravo i veselo!

Lozica, klasak, zdravlje – u stvari značajni simboli pomoću kojih
se izražavaju božićne želje za plodnost i obilje



BOŽIĆEVE TRI SESTRE


U Božića tri sestre rođene:
jedna sestra ovce ojagnjila,
druga sestra pšenicu sejala,
treća sestra vinograd sadila.
Prva sestra dobar glas donela;
„O Božiću, moj brate rođeni,
lepo su se ovce ojagnjile,
svaka ovca dvoje jaganjaca,
a blizanka troje ojagnjila.“
Druga sestra dobar glas donela:
„O Božiću, moj brate rođeni,
lepo ti je rodila pšenica,
svaki vlatak dao po pregrštu,
a jarica i po dvije dala.“
Treća sestra dobar glas donela:
„ O Božiću, moj brate rođeni,
Lepo ti je vinograd rodio,
svaki čokot vidru vina dao,
a logoška i četiri dala.“

jarica – pšenica koja se seje s proleća
vidru – vedro
logoška – vinova loza duž kuće



O RADU


U GAZDINSKOJ KUĆI


Kalinu majka udala
u tešku kuću dželevsku.
Kalina žuti i bledi,
Kalinu majka pituje:
„Što si mi žuta i bleda?“
„ U velik ja sam tereta:
Kad prvi petli zapoju,
sto brava ovce pomuzem,
kad drugi petli zapoju,
sto brava koze pomuzem,
kad bela zora zazori,
ja devet krave pomuzem,
kad jarko sunce izgreje,
dvanaest sluga ispratim.“
Kalini majka govori:
„Ajde, ćeri, da te razudam.“
„Ne mogu, majke, ne mogu,
men će se druške nasmeju:
ne beše kadra Kalina
dželevsku kuću da sluša,
dželevsko blago da nosi:
dvanaest vrsta dukata,
Ttrinaest bela talira,“

dželevsku - gazdinsku
sto brava – sto grla, komada
razudam – odvojim od muža
kadra - sposobna


MOBA U NEDELjU

Namolio silni care mobu
u nedelju na Preobraženje:
sto srpova, dvesta vezilaca
i dvanaest dece vodonoša.

Do podne je samo vedro bilo,
a od podne mutno i oblačno.
Iz oblaka nešto progovara:
„Udri gromom, gromovit Ilija,
seci mačem, sveti Pantelija,
pali ognjem, Ognjena Marija!“

Al` govori iz mobe devojka:
“Nemoj gromom, gromovit Ilija,
nemoj mačem, sveti Pantelija,
nemoj ognjem, Ognjena Marija!
Više ovde sirotinje prošlo,
više pošlo da se hlebom hrani,
nego što je caru po hataru!“

po hataru – po volji


ZAO GOSPODAR

Duga dana u zla gospodara!
Ne da sjesti, niti počinuti;
sastavio ručak i večeru;
duga luka, a motika tupa;
tvrda brazda, široki razori,
a uvrati – ne mož` dogledati!

duga luka – duga njiva
široki razori – široki slogovi oranja
uvrati – deo njive s krajeva gde orač okreće, najtvrđa zemlja


NADŽNjEVANjE

Nadžnjeva se momak i devojka:
momak nažnje dvadeset i tri snopa,
a devojka dvadeset i četiri.
Kad uveče o večeri bilo,
momak pije dvadeset i tri čaše,
a devojka dvadeset i četiri.
Kad ujutro beo dan osvanu,
momak leži ni glave ne diže,
a devojka sitan vezak veze.


ŽETELICE SE BLAGOSILjAJU


Žito žele lijepe djevojke,
žito žele, žitu govorile:
“Mi te žele, a mi te ne jele,
neg` otišle u dvorove bjele,
svaka svoga dragog dočekala.
Žito žele, sve klasove zrele,
žito žele, plele kose bjele,
unučad nam žeti pomagala,
praunučad pabirčila klasje.“

pabirčiti klasje – skupljati ga na njivi posle žetve


MORAVKA DEVOJKA

Boga moli Moravka devojka:
„Daj mi, Bože, leto hladovito,
i u leto žito položito,
i u sreću devera kovača,
da m` sakuje srpak sa zvekirom,
da s` poteram s Markom po postati.“
Što je molila, Bog joj darovao:
Bog joj dao leto hladovito,
i u leto žito položito,
i u sreću devera kovača,
te joj skova srpak sa zvekirom –
potera se sa Markom po postati.
Marko užnje dvesta i dva snopa,
a devojka trista i tri snopa.
Kad uveče na večeri bilo,
popi Marko dvesta i dve čaše,
a devojka trista i tri čaše!
Kad ujuturu jutro osvanulo,
osvanulo i sunce granulo,
Marko leži strmo bez uzglavlja,
a devojka na đerđevu veze!


sa zvekirom – sa kolutom koji zvoni
postata – obuhvaćena pruga žita pred žeteocem
5 Lektire za školu: Lirske narodne pesme Narodne lirske pesme iliLirske narodne pesme KAD SVATOVI DOĐU L`jepo ti je niz polje gladati žutu dunju među listovima kano Maru među...

Nema komentara:

Objavi komentar

< >

Vidi